Jedan od problema koji je Inovativni klaster “Panonska pcela” uocio vec kod samog svog osnivanja je bilo naplacivanje po raznim, pa ponekad i apsurdno smesnim osnovama,  za iznosenje kosnica sa pcelama na prostore gde su pcele mogli naci bogate “pase” nektara.U nekim slucajevima je naplacivano kao da su pcele i pcelari turisti, a pri tome ama bas nista za to naplacivanje nije pruzano pcelarima.Klaster je veoma brzo uvideo svu apsurdnost ovakvog stanja i krenuo je sa aktivnostima da bi se ukinula ta apsurdna “pasarina” i nije bilo vrata na koja se nije zakucalo.Od Ministarstva poljoprivrede do JP preduzeca Vojvodina vode I sume do JP Nacionalnog parka Fruska gora i u vecini slucajeva uz deklerativno razumevanje naseg zahteva nista se nije preduzimalo, sve pod motom “zakon tako nalaze”.O svemu ovome smo u vise navrata pisali tekstove i list “Poljoprivrednik” je iste i objavljivao.Ljubaznoscu Privredne komore Srbije Inovativni klaster “Panonska pcela”je ukljucen od prvog trenutka  u javnu raspravu vezanu za Zakon o naknadama za koriscenje javnih povrsina.Uocili smo da je ovo jedinstvena prilika da trajno i za sva vremena apsurdna naplata za koriscenje javnih povrsina za iznosenje i postavljanje kosnica sa pcelama bude ukinuta.U pismenoj formi preko PK Srbije dostavili smo Ministarstvu finansija, autoru predloga zakona,vise sugestiju nego primedbu na dostavljeni nacrt zakona.Predlozili smo da se u zakon unese samo jedna recenica “DA SE NI PO KOJEM OSNOVU NE MOZE NAPLACIVATI IZNOSENJE I POSTAVLJANJE KOSNICA SA PCELAMA NA JAVNE POVRSINE “.

U zavrsnoj raspravi u velikoj Sali PK Srbije, gde je od pcelara i pcelarskih organizacija na zalost bio samo Inovativni klaster “Panonska pcela” predlog klastera je bezrezervno dobio podrsku i bio prihvacen ne samo od ministarstava vec i od JP koja gazduju javnim povrsinama na koje se kosnice iznose.Ovakva institucionalna borba za interese pcelara i pcelarstva Srbije je za klaster ispravan nacin.Na zalost , ko da je vazno ko se izbori za interese pcelara, ponovo pojedini rukovodioci Saveza pcelarskih organizacija Srbije, besprimerno, drsko i lazno optuzuju klaster da na ovaj nacin zeli da radi na “stetu” pcelara u Srbiji.Nije bilo davno i tekstovi napada su verovatno jos “zivi “na sajtu SPS-a. Bilo kako bilo, ipak istina i iskreno zalaganje za interese pcelara i pcelarstva u Srbiji uvek izbije na videlo.

Ovo ukidanje “pasarine” nije resilo sve probleme kada se tice iznosenje kosnica sa pcelama na “pasu” bez obzira da li se radi o prostoru na Fruskoj Gori ili nekoj drugoj planinini u Srbiji kao I iznosenje kosnica na polja suncokreta. Tom problemu se pridruzuju i tzv. “zimovnici”- prostori , cesto javne povrsine, na kojima pcelari ostavljaju svoje kosnice preko zime.Veoma su retke bilo kakve oznake pored kosnica , a kontrola i briga za te prostore je ostavljena na savest pcelarima, sto apsolutno nije dovoljno. I kao sto smo pisali, klaster i za ovu situaciju vidi resenje u usvajanju krovnog dokumenta “NACIONALNOG PCELARSKOG PROGRAMA” o kojem se po starom obicaju medju pcelarskim organizacijama i malo govori i malo zna.

Klaster zahvaljujuci svom aktivizmu i clanstvu u Radnim grupama za poglavlja 11,12 ,13 i 27 koja se ticu harmonizacije zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU, uvek je u prilici da se upozna pravovremeno sa svim promenama koje su neminovne i koje ce se desiti u pcelarstvu Srbije.Na zalost, i u ovim procesima je klaster usamljen ali kao sto se moze ekzatno  utvrditi, rezultati koji doprinose razvoju pcelarstva u Srbiji su i evidentni i veliki. Zato je lepo u nedeljnom dnevniku cuti, medju udarnim vestima,  kako su pcelari novim zakonom rastereceni paradoksalnog nameta ali jos vaznije je da se pcelarstvo i pcele posmatraju kao veoma znacajni cinioci intezivne poljoprivrede I zastite zivotne sredine.